Šta je Chip Tuning?

Osamdesetih godina prošlog milenijuma pojavili su se elektronski sklopovi koji do tada nisu bili u auto industriji. Klasičan “karburator” sistem ubrizgavanja goriva dobio je konkurenta. To je bio elektronski sistem za ubrizgavanje. Prvo su ti sistemi oponašali sistem rada karburatora ali kasnije su se počeli kretati u sasvim novom pravcu. Tako je nastao ECU (Engine Control Unit) ili jedinica za kontrolu rada motora. Ta jedinica ima zadatak da na osnovu brojnih senzora rasporedjenih po motoru izračuna koliko goriva treba motoru u datom trenutku i da omogući isporuku istog. To je bio primarni zadatak ECU-a. Kasnije je ECU počeo da kontroliše i momenat paljenja smeše, pritisak turbo punjača kao i brojne druge periferije koje nisu tema za ovu našu priču.

Posle gore napisanog uvoda, može se reći da je chip tuning metoda kojom se menjaju fabrički parametri vezani za količinu goriva, momenat paljenja kao i pritisak nadpunjenja. Ishod ovih radnji je povećavanje obrtnog momenta i snage motora. Postoji nekoliko metoda kojima se može promeniti fabrička postavka parametara u samom ECU-u:

  1. Stari motori do otprilike ’87 koji su imali kontrolnu jedinicu nisu se mogli “čipovati”. Oni su imali elektronske komponente koje fizički nisu dozvoljavale upisivanje ili menjanje parametara. Oni zapravo nisu ni imali chip već samo jedan program rada.
  2. Većina motora od otprilike 1987. pa do 1994. imaju u DIL EPROM-u upisane informacije o kontroli motora. EPROM je elektronska vrsta memorije koja ne dozvoljava prepravljanje, ali se može izvaditi orginalni modul i staviti novi EPROM i tako promeniti standardne postavke. Mana ove metode je to što se ECU mora rastavljati da bi se izvršila supstitucija EPROM modula. Dobra stvar je što u svakom trenutku možete vratiti svoj standardni EPROM zamenom modula.
  3. Neki motori od otprilke 1994. do 1998. takodje imaju EPROM-e, ali novije generacije u PLCC kućištu. Postupak je isti kao i za gore navedenu proceduru. PLCC EPROM-i nemaju prozorčić na telu koji inače služi za brisanje EPROM-a pod UV lampom. Trebali bi da garantuju veću brzinu rada kao i veću pouzdanost. Kao što je već rečeno, ECU se mora rastaviti da bi se ubacio novi modul.
  4. Većina motora od 1998.(9) pa do danas ima elektronsku memoriju tipa FLASH koja se može prepravljati. Chip tuning koji se radi na ovakvim automobilima zove se OBD ili “tuning preko kabla”. Kod ove metode nema rastavljanja ECU-a. Prepravljanje se vrši softwar-om preko OBD konektora za dijagnozu. Mana ove metode je što bez stručnog lica ne možete vratiti standardne postavke.
  5. Neki motori od 2003.(4) moraju da se rade preko BDM konektora koji se nalazi u samom ECU. To znači da se kompjuter mora izvaditi iz automobila i jedino tim postupkom je omogućeno čitanje/pisanje po sadržaju memorije. Postupak je izuzetno siguran bez obzira na otvaranje samog kompjuter,a ako se izvodi sa kvalitetnom opremom kakvu mi posedujemo.
  6. Power box je elektronski sklop koji se postavlja izmedju senzora na motoru i ECU-a ili izmedju dizni i ECU-a. Ima za zadatak da “presretne” informaciju od senzora (ili za dizne), promeni je i dalje prosledi ECU-u ili diznama, usled čega se onda pravi bogatiji odnos gorivo/vazduh i tako povećava snaga motora. Kod ove metode nema rastavljanja ECU-a, niti OBD prepravljanja FLASH-a. ECU ostaje potpuno orginalan. Može se u svakom trenutku skinuti i staviti na drugi, identičan automobil. Mana je to što nema individualih prepravki i pojedinačnog podešavanja, što je na nekima motorima neophodno. Priličan problem predstavlja i viskoka cena kvalitetnog power boxa. Mi u ponudi imamo veoma kvalitetne uređaje od VECTOR motortuninga.

Copyright by SM chip tuning.